Search

Saosećanje prema sebi je osnova za srećan i uspešan život

U Kaliforniji je sve više popularna meditacija ljubaznosti, forma meditacije izvedena iz Budizma. Meditacija ljubaznosti je popularna tehnika brige o sebi koja se može koristiti za poboljšanje blagostanja i smanjenje stresa. Oni koji redovno praktikuju meditaciju ljubaznosti u stanju su da povećaju svoju sposobnost praštanja, povezanosti sa drugima, kao i saosećanje prema sebi i drugima.


Fotografija: Gulia Bertelli


Da li ste nekada prestrogi prema sebi? Naučna istraživanja pokazuju da je veliki broj ljudi preterano samokritičan. Mi uglavnom verujemo da je samokritičnost ključ za samousavršavanje; da je to sila koja nas gura da budemo bolji i postižemo visoke standarde koje smo sami sebi postavili ili nam je društvo nametnulo. Ako tako mislimo, u velikoj smo zabludi! Istina je da je preterana somokritičnost recept za ličnu sabotažu i da negativno utiče na našu učinkovitost, produktivnost i osećaj blagostanja. Evo šta kažu naučna istraživanja o negativnim efektima samokritičnosti.


👉Zadržava tvoj fokus na onome što kod tebe ne valja i na taj način umanjuje samopouzdanje⁠ 👉Povećava strah od neuspeha i na taj način ugrožava tvoj rad⁠ 👉Utiče da lakše odustaješ⁠ 👉Utiče na loše donošenje odluka⁠ 👉Čini te manje adaptivnim u trenutcima neuspeha i manje sklonim da učiš iz grešaka


Iako koncept saosećanja prema sebi zvuči preterano nežno i neverodostojno, njegove dobrobiti su podržane ozbiljnim naučnim podacima. Profesorka i istraživačkinja Kristin Nef sa Univerziteta u Teksasu prednjači u istraživanjima na temu saosećanja prema sebi, iskreno verujući da naglasak našeg društva na dostignućima i samopoštovanju leži u srcu mnogih nepotrebnih, pa čak i kontraproduktivnih patnji. Od ranog detinjstva smo učeni da gradimo svoje samopoštovanje na osnovu uspešnih takmičenja, ali takmičenje je izgubljena bitka. Psiholozi su otkrili da većina ljudi veruje da su iznad proseka i bolji od drugih po skoro svakoj osobini (efekat bolji od proseka). Ovo verovanje nam pomaže da odagnamo bolna osećanja neadekvatnosti, ali ima svoju cenu. Kada se naše samopoštovanje zasniva na premisi uspešnog nadmetanja sa drugima, uvek smo na ivici gubitka. Društveno poređenje i konkurencija takođe podstiču izolaciju tako što nas dovode da druge posmatramo kao prepreke koje treba prevazići kako bismo zadržali svoju poziciju, obeležili svoju teritoriju i pobedili potencijalne rivale. Na kraju se osećamo udaljenije od drugih jer je primarni cilj naše želje za uspehom da pripadamo i da budemo voljeni.

Jednostavno je nemoguće biti bolji od svih u svakom trenutku. Ipak, istraživanja pokazuju da kada izgubimo imamo tendenciju da se osećamo veoma samokritično, što doprinosi našoj patnji. Suočeni sa kritikama, postajemo defanzivni i možemo se osećati slomljeno. Greške i neuspesi čine nas toliko nesigurnim i anksioznim da rano odustajemo kada se suočimo sa sledećim izazovom. Istraživanja pokazuju da je ova vrsta takmičarskog samopoštovanja povezana sa ozbiljnim društvenim problemima kao što su usamljenost, izolacija, pa čak i predrasude.


Nakon što je uočila zamke samopoštovanja, profesorka Nef je krenula u potragu za alternativom, načinom da postavimo i postignemo svoje ciljeve bez da kinjimo sebe ili bilo koga drugog u tom procesu. Kroz praksu meditacije ljubaznosti pronašla je rešenje u obliku saosećanja prema sebi. Sa samosaosećanjem, cenite sebe ne zato što ste sebe ocenili pozitivno, a druge negativno, već zato što suštinski zaslužujete brigu i pažnju kao i svi drugi. Tamo gde nas samopoštovanje ostavlja nemoćnim i izbezumljenim, samosaosećanje je u samoj srži osnaživanja, učenja i unutrašnje snage.


Nef definiše samosaosećanje kao ljubaznost i puno razumevanje prema sebi u situacijama bola ili neuspeha, umesto grube samokritičanosti. Saosećanje prema sebi pomaže u percipiranju svojih iskustva kao dela većeg ljudskog životnog iskustva umesto izolovanih događaja i preteranog identifikovanje sa osećanjima potištenosti. Samosaosećanje znači da tretiraš sebe kao što bi se poneo prema prijatelju koji je u nevolji ili je pretrpeo neuspeh. Ono nas priseća da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Ali ne treba brkati saosećanje prema sebi sa samougađanjem!


Evo kako nam samosaosećanje može pomoći:

👉Povećava motivaciju i snagu volje⁠ 👉Daje ti širu perspektivu gledanja na situacije i stoga utiče na bolje donošenje odluka⁠ 👉Čini te adaptibilnijim/om na stresore, i utiče da se brže povratiš nakon neuspeha i učiš iz svojih grešaka 👉Postaješ emotivno inteligentniji/a i stoga povećava kvalitet tvojih odnosa sa drugima⁠ 👉Smanjuje nivo stresa i osećaj preplavljenosti⁠ 👉Povećava tvoje psihičko blagostanje i smanjuje anksioznost i depresiju⁠ 👉Utiče na povećanje dobrog zdravlja


Tekst inspirisan člankom Eme Sepala, doktorke nauka iz oblasti psihologije sa Jejl i Stenford univerziteta, SAD

36 views0 comments

Recent Posts

See All