Lakoća postojanja
Kako zaustaviti um koji luta
Čak i kad ne radimo baš ništa postoje delovi mozga koji su aktivni, možda još i više uposleni nego kad obavljamo teške mentalne zadatke. Ono sto je do pre 20 godina bila samo pretpostavka u neuro nauci potvrđeno je naprednijim naučnim metodama. Naime, naučnim posmatranjem potvrđena je mistična činjenica da iako mozak čini samo 2% od ukupne telesne mase, koristi oko 20% telesne metaboličke energije bez obzira šta radimo. Dakle mozak koristi jednaku količinu kiseonika za svoje aktivnosti nevezano od mentalnog zadatka koji obavlja, uključujući i vreme kad ne radimo apsolutno ništa.
Kada su naučnici pitali ispitanike šta se dešavalo u njihovom umu u periodu kada su imali zadatak da ne rade ništa, ispostavilo se da je um lutao tamo-amo i uglavnom se zadržavao na egocentričnim temama: moje misli, moje emocije, misli poput „Ko je lajkovao moj post na društvenim mrežama?“ i slično. I sami možemo da potvrdimo da kada nemamo čime da uposlimo um, naš um po inerciji teži ka ličnim temama koje su deo naše svakodnevne brige. Da bi potvrdili ovo svima poznato subjektivno iskustvo, istraživači sa Harvardskog univerziteta su izvršili ispitivanje koje je uključivalo nekoliko hiljada ljudi, i zaključili da je lutajući um nesrećan um.
Veliki broj ljudi svašta radi samo da bi zaustavio ili dao usmerenje svom umu i sprečio ga da ode u lutajući mod. Otuda su sve popularniji i dostupniji adrenalinski sportovi, jer u trenutku slobodnog penjanja kada visiš na litici ili iskačeš iz aviona sa padobranom na leđima, jedino na šta ti je usmeren um je postupak akcija koje će ti spasiti život. Slično se dešava kad upadnemo u „tok“ dok radimo nešto što mnogo volimo i u čemu smo jako dobri. Mnogi muzičari, plesači i sportisti svedoče da kada su u stanju „toka“ mentalne aktivnosti su stišane na minimum, a um ne luta.
Usmeravanje pažnje je bitna instrukcija u svim tipovima meditacije. Onoga trenutka kada se izgubimo u svojim mislima tokom meditacije i prepustimo difolt modu našeg uma koji krene da luta, nalazimo se na suprotnoj strani od cilja naše meditacije. Zato je važno da tokom izvođenja meditacije primetimo kada um počne da luta i vratimo fokus na dah ili mantru (zavisno od tipa meditacije koju praktikujemo). Primećeno je da iskusni meditanti imaju mnogo čvršću neuronsku vezu između difolt moda i dorsolateralnog prefrontalnog korteksa zaduženog za održavanje fokusa na željenom objektu. Što je ta veza jača, koristeći meditaciju kao vrstu mentalnog treninga, to imamo veću kontrolu nad našim lutajućim umom i ređe se uplićemo u lične melodrame.
Kognitivna nauka objašnjava da osećaj ličnog postojanja predstavlja skup različitih sistema koji uključuju našu memoriju, našu percepciju, naše misli i emocije. Tradicionalne meditativne prakse svih kultura imaju isti cilj: otpuštanje konstantnog hvatanja za misli, emocije i impulse koji nas vozaju kroz život. Svaki meditant zna da su misli, emocije i impulsi prolazni događaji i da nema smisla bazirati život na nečem što se konstantno menja. Zato ne moramo da poverujemo svakoj svojoj misli, već možemo samo da je registrujemo i otpustimo. U mentalnom sklopu iskusnih meditanata dešava se oslabljivanje aktivacije difolt moda koji drži na okupu mozaik sastavljen od memorije, misli i impulsa, svega onog što čini naš osećaj ličnog postojanja. Slabljenje ličnog osećaja tokom meditacije možemo razumeti na primeru bola ili nekog drugog neprijatnog osećaja u telu. Dok je za mnoge ljude to izvor frustracije, iskusni meditant to percipira kao senzacije u fizičkom telu, a ne kao moj bol. Ova vrsta meta-svesnosti, koja kod dugogodišnjih meditanata postaje karakterna osobina, najveći je zaslužnik lakoće postojanja, jer nam omogućava da posmatramo svoje misli, emocije i akcije i upravljamo njima.
Skoro svi mi bi voleli da živimo srećan i lagan život, ali to ne zavisi od naših životnih okolnosti već isključivo od naše percepcije stvarnosti. Um će uvek da luta. Prirodna tendencija uma je da teži melodrami, ali treba da znamo da mi imamo kontrolu nad umom i da je meditacija najefikasniji načina za to i put do lakoće postojanja. Jedna osobina koja je zajednička za sve posvećenike meditaciji je da se ne zaglavljuju u mreži svoga uma, već žive u trajnoj pozitivnosti i radosti.